О књизи: 2019 / Кад прљавштина, као куга, не познаје границе... Када не можеш веровати сопственим униформама, али можеш и треба верујте познатим непријатељима... Када непријатељи, гурајући у страну вечне свађе, стоје један уз другог пред заједничком страшном претњом... И када нема времена за размишљање, јер је битка већ избила... Тада се свашта може догодити. И верујте ми, дешава се. Команданти се појављују ниоткуда, а коњици хране црним зобом прождрљиве бронзане звери. Неко баци своју последњу опкладу на туђу ароганцију и одјаше у сусрет три пука како би уграбио, добио и изрезао драгоцене секунде. Неко ураста у ледене падине и кочи, задржава, задржава следећи налет белооке смрти. Чинило би се: колико је битака већ замрло на страницама „Одраза вечности“? Али овај није као остали. И много више зависи од њега. И тако желим да мислим онима који иду у ову битку да им је бар све у реду. Маршал Алва се смеје, бригадир Прид се смеје. Роберт Епине је срећан први пут после много година, Марсел Валмет скоро да му завиди. Руперт Вок Фелсенбург враћа своју мачку и размишља о љубави, Арно Савињак успева да пронађе туђи губитак и још нешто. Малит гледа у златни цвет, а Селина гледа у прстен са чудним знаком. Још је зима, али дан већ расте и ноћ се топи…